Uvoz polovnih vozila – najčešća pitanja i odgovori
Sva dokumentacija koju priložite mora da pruži osnov za potpunu i pravilnu identifikacija motornog vozila. Šta to znači? To znači da prilažete saobraćajnu dozvolu - original, ili kopiju overenu u inostranstvu (u sudu, kod notara, policiji ili opštini). Kao dokaz o kupovini vozila, potrebno je da posedujete original fakturu ili kupoprodajni ugovor (zavisno od načina kupovine). Ukoliko se kao dokaz o kupovini podnosi kupoprodajni ugovor, on mora da sadrži overen potpis prodavca, a od strane nadležnog organa (npr. sud, notar, MUP, opština). Ukoliko je podneta originalna faktura kao dokaz o kupovini, carinarnica neće zahtevati njenu dodatnu overu od strane nadležnog organa.
Vozilo koje uvozite u Srbiju mogu ući sa redovnim ili privremenim registracionim oznakama (ZOLL, IT..). Kako biste započeli carinski postupak, vozilo mora imati važeću godišnju registraciju, koju prethodno morate uredn odjaviti u inostranstvu. Vozilo koje je registrovano u inostranstvu, a koje podleže obavezi registracije u Republici Srbiji morate u pisanoj formi prijaviti ulaznoj (graničnoj) carinarnici. Za putničko motorno vozilo sa privremenom registracijom (ZOLL, IT..) kojim lice prolazi preko carinskog područja ne podnosi se deklaracija za tranzit tj. ne postoji obaveza prijave.
Ako je putničko motorno vozilo natovareno na auto platformu, a ima redovne ili privremene registarske oznake, i na ulasku se prijavljuju za tranzit preko našeg carinskog područja, u tom slučaju neće biti potrebno da se podnese kompletna dokumentacija. U odgovarajućem postupku dokumentaciju će ceniti organi zemlje odredišta.
Pod pojmom upotrebljavano vozilo podrazumevaju se sva ona vozila koja su bila registrovana i od čije je prve registracije prošlo najmanje 6 meseci.
Niste – ili tačnije, niste bezuslovno. Ključan uslov je u vezi sa poreklom delova koji se u automobil ugrađuju tokom proizvodnje. Prema važećim propisima o poreklu robe, dozvoljeno je da željeni automobil sadrži maksimalno 40 % delova ''bez porekla'' odnosno onih koji potiču iz zemalja van EU ( kineskih, japanskih itd.).
U zavisnosti od osnovnih karakteristika vozila visina carinske stope će iznositi od 0% do 2,5%, dok će PDV biti 20%.
Potrebno je priložiti sledeća dokumenta:
Prilažemo fakturu, izjavu na samoj fakturi (do iznosa od 6.000 evra), autorizaciju (nema ograničenja u vrednosti) ili obrazac EUR 1 (takođe nema ograničenja u vrednosti).
Ukoliko carinici nisu u mogućnosti da na osnovu priložene dokumentacije nedvosmisleno potvrde da je vozilo proizvedeno sa normom EURO 3, dužni su da upute stranku na Agenciju za bezbednost saobraćaja koja će izdati konačnu potvrdu.
Ukoliko auto ispunjava normu Euro 3, to je navedeno u saobraćajnoj knjižici svakog automobila. Ako taj podatak ipak ne postoji, kontrolu ispunjenosti tih uslova vršiće Agencija za bezbednost saobraćaja. Agencija za bezbednost saobraćaja izdaje Ispravu o homologaciji za nova motorna vozila.
Ne možete. Možete uvesti samo automobil koji je proizveden u skladu sa normom EURO 3.
Strani državljani ili domaći državljani koji imaju u inostranstvu odobreno privremeno boravište do 6 meseci mogu doći u našu zemlju sa vozilom registrovanim u inostranstvu i koristiti ga za vreme dok traju razlozi njihovog boravka u našoj zemlji (privatni ili poslovni). Nakon toga su dužni da to vozilo izvezu, tj. napuste carinsko područje Republike Srbije. Ova vozila mogu ostati na našoj teritoriji, sa ili bez prekida, šest meseci za svaki period od 12 meseci.
Privremeni uvoz vozila uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se studentima za period u kojem ostaju na našem carinskom području isključivo radi studiranja. Ovo se omogućava i licima koja obavljaju poslove u određenom vremenskom trajanju, tj. periodu potrebnom za obavljanje tog posla.
Oldtajmeri u našu zemlju mogu da se uvoze bez obzira na činjenicu što ne ispunjavaju uslove propisane normom EURO 3. Kao dokaz da se radi o takvoj vrsti vozila potvrdu izdaje Muzej automobila u Beogradu, a u tu kategoriju spadaju:
- Vozila proizvedena do 31. deecembra 1970. godine
- Vozila uvedena u proizvodnju kao model do 31. decembra 1970. godine, bez obzira na stvarnu godinu proizvodnje pojedinog primerka, ili
- Vozila koja predstavljaju svojevrstan materijalni spomenik tehničke kulture, tradicije i društvenog nasleđa.
Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave, koje je nadležno u ovom slučaju, prihvatiće kao validnu potvrdu Muzeja automobila u Beogradu ako se u tom postupku utvrdi da odgovara činjeničnom stanju. Ako se prema svim svojim karakteristikama ne može svrstati u odgovarajući tarifni broj kao motorno vozilo, takva potvrda se ne može prihvatiti i u takvim situacijama dalji postupak sprovešće se u skladu sa propisima koji se odnose na robu koja je predmet carinjenja.
Oštećeno vozilo možete uvesti, ali samo pod uslovom da se ne radi o automobilu koji je do te mere oštećen da nije u voznom stanju, i da kao takvo ne ispunjava uslove za registraciju bez veće intervencije, odnosno opravke oštećenih delova.
Ipak, oštećenim vozilima se ne smatraju vozila koja nisu u voznom stanju zbog trenutne neispravnosti nekog dela. To znači da ako je minimalnom popravkom moguće osposobiti vozilo za kretanje na sopstveni pogon - uvoz će biti moguć.
Možete uvesti rezervne delove (kako nove tako i upotrebljavane) ukoliko vam je to potrebno radi održavanja motornog vozila, odnosno zamene oštećenih delova , a to ćete dokazati saobraćajnom knjižicom.
Imate obavezu da uvezene delove ugradite u vozilo za koje su namenjeni. To naročito važi za one delove za koje je kod nadležnih službi MUP potrebno izvršiti izmenu podataka u saobraćajnoj knjižici (npr. karoserija).
Prilikom uvoza upotrebljavanih delova vozila za sopstvene potrebe tj. radi zamene na postojećem vozilu, fizička i pravna lica ne prilažu dozvolu nadležnog ministarstva (o uvozu otpada).
Karoserija za postojeće vozilo može se uvesti ukoliko je prethodno bila ugrađena u vozilo koje ispunjava uslove propisane normom EURO 3. Pri uvozu karoserije mora postojati dokument na osnovu kojeg se na pravilan način može izvršiti identifikacija.
Kada se u carinskom postupku pojavi motor za vozilo, u svojstvu rezervnog dela, a bez ukucanog broja, uvoz će biti odobren. Carinu ne zanima broj motora, bitno je samo da bude iste marke i tipa, kao i da se bez posebnih popravki može ugraditi u postojeće vozilo. Motor koji se uvozi kao rezervni deo za postojeće vozilo ne mora ispunjavati propisanu normu EURO 3 (ova norma mora biti ispunjena prilikom uvoza kompletnog vozila i karoserije). U postupku carinjenja karoserije i motora potrebno je navesti tačno naimenovanje robe, sa svim njenim karakteristikama, kako bi se izbegli problemi koji mogu nastati prilikom izmene podataka u saobraćajnoj knjižici.
Neće biti odobren uvoz delova koji imaju osnovne karakteristike kompletnog vozila, odnosno neće se dozvoliti uvoz delova radi sklapanja vozila (npr. karoserije u takvom stanju da se ubacivanjem motora dobije kompletno vozilo).
Rezervni delovi za postojeće vozilo mogu se uvesti i u tzv. „skraćenom postupku“, ukoliko vrednost ne prelazi 3.000 evra. Obračun uvoznih dažbina za robu koju putnici nose sa sobom valjan je dokument koji uvoznik podnosi nadležnoj službi MUP u postupku registracije vozila, odnosno izmene podataka u saobraćajnoj knjižici.
Ukoliko planirate da uvezete motocikl ili moped, morate posedovati dokumentaciju na osnovu koje se na nesumnjiv način može izvršiti pravilna identifikacija. Tu se misli na: saobraćajnu knjižicu, fakturu ili kupoprodajni ugovor koji moraju biti overeni kod notara, u sudu, policiji ili opštini.
Razlika postoji utoliko što motori ne moraju da ispunjavaju uslov da su proizvedeni u skladu sa normom EURO 3, zato što čak i poneki novi modeli ne ispunjavaju ovu normu.
Prvi korak je da nadležnoj carinarnici da podnesete zahtev za uvoz vozila po osnovu nasleđa. Ukoliko se zbog smrti ostavioca vozilo zateklo na našem carinskom području i predstavlja predmet ostavine, carinarnica će razmotriti okolnosti konkretnog slučaja.
Ako su svi uslovi ispunjeni, odobriće zahtevani postupak podnošenjem sažete deklaracije (bez obaveze pismenog prijavljivanja graničnoj carinarnici), jer se u navedenoj situaciji vozilo našlo na našem carinskom području usled „dejstva više sile“ i nije u momentu ulaska u zemlju podleglo obavezi registracije u Republici Srbiji.
Da, ima. Ona se odnosi na oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina. Ukoliko priložite svu dokumentaciju kojom možete da dokažete stepen invalidnosti koja je za ostvarivanje ove povlastice neophodna, možete biti oslobođeni plaćanja.
Treba da priložite carini potvrdu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalane politike:
- o stepenu telesnog oštećenja za osiguranike sa telesnim oštećenjem od najmanje 70 %, slepa lica, lica obolela od distrofije i srodnih mišićnih neuromišićnih oboljenja, od paraplegije i kvadriplegije od cerebralne i dečije paralize kao i multipleks skleroze.
- o stepenu telesnog oštećenja za lica sa oštećenjem najmanje 70 %, slepa lica, lica obolela od distrofije i srodnih mišićnih i neuromišićnih oboljenja od paraplegije, od cerebralne i dečije paralize.
- priznanju svojstava vojnog invalida, odnosno civilnog invalida rata (vojni invalidi od prve do pete grupe i civilni invalidi rada od prve do pete grupe)
- da se radi o višestruko ometenom detetu koje je u otvorenoj zaštiti , odnosno o kojem roditelji neposredno brinu.
Osoba sa invaliditetom može uvesti putničke automobile i druga motorna vozila koja su konstruisana prvenstveno za prevoz lica, uključujići karavan i kombi vozila (osim terenskih), a koja imaju zapreminu motora do 2500 cm 3.
Na osnovu povlastice može se uvesti jedan automobil. Sa druge strane, ako želite da auto otuđite pre roka (što u slučaju da se radi o polovnom vozilu podrazumeva 3 godine, a u slučaju da je reč o novom 5 godina) moraćete da platite uvozne carinske dažbine. Nakon toga se obraćate nadležnom ministarstvu (u ovom slučaju Ministarstvu rada i socijalne politike ) za novo odobrenje za korišćenje povlastice na osnovu invaliditeta. >Na osnovu povlastice može se uvesti jedan automobil. Sa druge strane, ako želite da auto otuđite pre roka (što u slučaju da se radi o polovnom vozilu podrazumeva 3 godine, a u slučaju da je reč o novom 5 godina) moraćete da platite uvozne carinske dažbine. Nakon toga se obraćate nadležnom ministarstvu (u ovom slučaju Ministarstvu rada i socijalne politike ) za novo odobrenje za korišćenje povlastice na osnovu invaliditeta.
Kao što smo naveli, ako se radi o polovnom vozilu potrebno je da prođu 3 godine, a ako je reč o novom vozilu onda je neophodno da istekne 5 godina.
U slučaju da uvozite auto stranih registarskih oznaka radi popravke jer se takvo vozilo usled “dejstva više sile” zateklo na našem carinskom području zbog kvara, carinarnica će odobriti zahtevani postupak podnošenjem sažete deklaracije. U tom slučaju se odobrava postupak aktivnog oplemenjivanja (bez obaveze pismenog prijavljivanja graničnoj carinarnici).
Sva vozila za koja se odobrava postupak aktivnog oplemenjivanja po navedenom osnovu, a na osnovu ugovora sa izabranim serviserom, ne moraju da ispunjavaju propisanu normu EURO 3. Razlog za ovo je što bi se nakon okončanja postupka aktivnog oplemenjivanja, u roku koji je odobrila carinarnica, vozilo moralo izvesti iz zemlje, odnosno iz carinskog područja Republike Srbije.
Ustanovljeno je da se praksa prilikom carinjenja vozila razlikuje od carinarnice do carinarnice u zavisnosti od izvora informacija koji se koristi kao reper za proveru vrednosti vozila. Kako bi sprečilo ovu pojavu, Uprava carina je donela odluku da se ubuduće koriste isključivo podaci iz raspoloživog domaćeg kataloga, a to je jedino katalog Auto-moto saveza Srbije.
Upoređivanjem dosadašnjih izvora i kataloga AMSS vidi se da je vrednost nekih modela viša, ali istovremeno je kod nekih drugih niža.
Upoređivanjem dosadašnjih izvora i kataloga AMSS vidi se da je vrednost nekih modela viša, ali istovremeno je kod nekih drugih niža.
Poređenje vrednosti iz fakture sa raspoloživim podatkom carinarnice je neophodno kako bi se utvrdilo da li je prijavljena cena realna. Međutim, ukoliko prijavljena cena odstupa od raspoloživog podatka o kataloškoj ceni i ukoliko u postupku carinjenja uvoznik ne dokaže da je prijavljena cena vozila stvarno plaćena prodavcu, carinarnica neće prihvatiti prijavljenu cenu kao svoj nalaz.
Procenat odstupanja od 20% nije moguće ceniti sam po sebi, jer ga treba dovesti u vezu sa konkretnom vrednošću čije odstupanje je predmet ocene. U nekim slučajevima procenat odstupanja od 20% nije značajan, a u drugim jeste. Zbog toga procenat dozvoljenog odstupanja prijavljene cene nije ni propisan.
Nema više prostora za toliku proizvoljnost, jer do sada je bilo moguće smanjiti vrednost vozila i preko 30 % na ime oštećenja, kilometraže, opšteg stanja vozila i sl. parametara, koji su neretko nedokumentovani. Sada je najveći dozvoljeni postotak umanjenja 10%.
Ukoliko smatrate da carinici nisu realno procenili vrednost vozila, neophodno je da se zahtevom obratite carinarnici u kojoj je roba ocarinjena. Carinarnica će uvidom u dokumentaciju podnetu uz zahtev, u upravnom postupku, doneti odgovarajuću odluku o osnovanosti zahteva. Ukoliko ni tada ne budete zadovoljni odlukom carinarnice, imate pravo da podnesete žalbu Komisiji za žalbe Uprave carina.
Carina proverava dokaze koje prilikom uvoza podnose kupci kako bi dokazali da je auto proizveden u EU i da na njega ne mora da se plati carina. Ako se utvrdi da je dokaz neispravan ili falsifikovan, moraćete da platite carinu.
Evo i skraćene verzije: - Uvezli ste iz EU auto koji je proizveden u EU - oslobođeni ste carine zato što je auto proizveden u EU. Međutim, naša Carina sumnja da su dokazi o poreklu autentični ili da su ispunjeni uslovi iz protokola o poreklu robe shodno Sporazumu sa EU (SSP).
Naša Carina šalje zahtev za proveru dokumentacije stranoj Carini. Ukoliko strana Carina ne odgovori na vreme ili se pokaže da je dokaz zaista falsifikovan ili da postoji neka druga nepravilnost - Vi morate naknadno da platite razliku u carinskim dažbinama.
Objasnimo prvo kako se dokazuje da je auto proizveden u Evropskoj uniji – za to vam treba ili EUR1 obrazac ili izjava na fakturi. Izjava na fakturi se proverava. Auto plac ili drugi prodavac (pravno lice) u inostranstvu, na fakturi vam napiše Izjavu kojom tvrdi da je auto proizveden u Evropskoj uniji i to vam je dokaz na srpskoj Carini da ne morate da plaćate carinu.
Ako je Izjavu na fakturi dao „neovlašćeni izvoznik“ (tj. prodavac – „običan“ auto plac u inostranstvu), ona može da se koristi samo za vozila vrednosti do 6.000 evra. Međutim, ako kupujete vozilo od ovlašćenog izvoznika, kojem su carinski organi zemlje u kojoj taj izvoznik ima sedište dali ovlašćenje – od njega možete da dobijete Izjavu na fakturi i za polovna vozila vrednosti veće od 6.000 evra, tj. bez ograničenja vrednosti.
Ovlašćeni izvoznik je obično neka veća firma koja je ispunila kriterijume i „stekla poverenje“ kako bi samostalno mogla da daje izjave o preferencijalnom poreklu bez obzira na vrednost robe koja se izvozi - u ovom slučaju to su polovni automobili. Pre nego što krenete da kupite polovan automobil u inostranstvu, najbolje će biti da se prvo dobro informišite na više strana.
Zbog toga što je tako propisano Sporazumima o slobodnoj trgovini. Na zahtev administracije uvoza, carinska administracija zemlje izvoza mora da ogovori u propisanom roku (10 meseci) da li je roba sa preferencijalnim poreklom ili ne. Ako je odgovor negativan, uvoznik robe je dužan da plati carinu, što je takođe u skladu sa pravilima o poreklu propisanim Sporazumom o slobodnoj trgovini.
Bilo je slučajeva vlasnika uvezenih polovnih vozila koji su i nakon više od 6 meseci od uvoza dobili nalog da treba da plate carinu zato što je nakon provere zaključeno da postoje nepravilnosti, tj. da je izjava na fakturi falsifikovana ili je neispravna na neki drugi način.
Najčešće se proverava Izjava na fakturi, a EUR1 obrazac nešto ređe.
Provere dokaza o poreklu obavljaju se nasumice ili u slučaju opravdane sumnje. Proveri su podložna sva dokumenta. Naša Carina šalje dokumenta i podatke carinskim organima zemlje izvoznice, uz zahtev za proveru u navođenje razloga za proveru.
Ako se desi da u slučaju opravdane sumnje odgovor ne stigne u roku od 10 meseci od dana podnošenja zahteva za proveru, ili ako odgovor ne sadrži podatke dovoljne za utvrđivanje verodostojnosti dokumenta o kojem je reč ili stvarnog porekla proizvoda, carinski organ koji je podneo zahtev će, osim u izuzetnim okolnostima, uskratiti pravo na povlašćeni tretman.
Ako Carina zemlje iz koje ste uvezli automobil ne odgovori našoj Carini u roku od 10 meseci; ili ako odgovor ne sadrži dovoljno dokaza da potvrdi verodostojnost Izjave na fakturi kojom ste dokazali da je vaš automobil proizveden u EU, moraćete da platite carinu.
Protokolom o poreklu propisano je da izvoznik mora da čuva dokumenta za dokazivanje porekla najmanje tri godine i u tom roku se može sprovoditi naknadna verifikacija izdatih dokaza o poreklu. Bilo je međutim naknadnih naplata carine i kažnjavanja i nakon više od tri godine.
Ako kupite uvezeni polovni automobil na auto placu u Srbiji, ne postoji razlog za strah. Ukoliko Carina naknadno utvrdi da je Izjava na fakturi npr. falsifikovana, ona će to rešavati sa auto placem koji je auto uvezao, a vi sa tim nemate apsolutno ništa. Carina će biti naplaćena od auto placa. Samo ako ste vi kao fizičko lice označeni kao uvoznik, odnosno carinski obveznik, tada postoji obaveza naknadnog plaćanja carine.
Prema dosadašnjem iskustvu Uprave carina i nakon sprovedenih provera - u velikom broju slučajeva izvozno preduzeće iz Evropske unije nema nikakve poslovne odnose sa Srbijom. To znači da na poslovnim računima izvoznog preduzeća iz EU nema podataka o izvoznim deklaracijama i trgovinskim transakcijama koje se odnose na fakture koje su se proveravale.
Takođe, dolazilo je do uzurpacije identiteta izvoznog preduzeća iz EU (falsifikovanja imena, logoa, zaštitnog znaka, marke, potpisa itd. i njihovog lažnog korišćenja); da izvozno preduzeće iz EU ne raspolaže dokaznom dokumentacijom o poreklu robe; da je izvozno preduzeće iz EU, na koje se odnosi faktura sa izjavom izvoznika o poreklu robe, ugašeno; da su fakture sa provere odštampane na drugačijem formatu od onih koje su prezentovane u trenutku izvoznog carinjenja u EU i da se vrednosti na fakturama ne poklapaju.
Ukoliko se proverom utvrdi da izjava na fakturi sadrži određene nepravilnosti, podnosilac deklaracije–uvoznik, eventualno posredni zastupnik koji je podneo carinskom organu isprave sa netačnom sadržinom, mogu biti kažnjeni zbog izvršenja prekršaja. Propisana kazna je u rasponu od jednostrukog do četvorostrukog iznosa uskraćenih dažbina, uz zaštitnu meru oduzimanja robe.
Kada je reč o posrednom ili neposrednom prilaganju isprava uz carinsku deklaraciju, koje sadrže netačne i neistinite podatke, bez obzira da li je bilo namere ili ne, ukoliko su na taj način plaćene dažbine u manjem iznosu, radi se o carinskom prekršaju. U tom slučaju je propisana novčana kazna, za pravno lice od 50.000 do 1.500.000 dinara, odnosno za odgovorno lice u pravnom licu, u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara, a za preduzetnika i novčana kazna, u iznosu od 10.000 do 300.000 dinara.