Kalkulator za vas – O najbitnijim temama u ovom trenutku
06. Oktobar 2020.Poštovani čitaoci Kalkulatora - ovog puta, na veliku sreću, nećemo se baviti nekim najnovijim „idejama“ zakonodavaca koji malo po malo, i vođeni „dobrim namerama“, serviraju novi propis ili najave dodatna kažnjavanja.
Ipak, mi smo na sebe preuzeli obavezu da vas redovno informišemo o nizu pitanja i problema, zakonskih izmena i novina, saveta i mnogih drugih sadržaja. I ovog puta želeli bismo da porazgovaramo sa vama o par tema koje su svakako bitne za sve vozače.
Pre svega, kao što ste verovatno već upoznati, u sklopu međunarodne akcije pojačane kontrole saobraćaja „ROADPOL dani bezbednosti“ koja će biti usmerena na smanjenje saobraćajnih nezgoda i njihovih posledica, Uprava saobraćajne policije je u periodu od 16-22 septembra, sprovodila pojačani nadzor nad svim učesnicima u saobraćaju. Sudeći po najavama same Uprave, akcenat je ovog puta bio stavljen na kontrolu poštovanja propisane brzine, korišćenja sigurnosnih pojaseva, kao i eventualno prisustvo alkohola tokom vožnje.
Svakako, pošto u trenutku pisanja ovog bloga akcija uveliko traje, nije zgoreg da vas još jednom upozorimo na opreznost. Slogan „Budimo odgovorni“ koji toliko puta čujemo tokom dana ovog puta se ne odnosi na fizičku distancu i nošenje zaštitne maske, već na brigu o bezbednosti vas, vaše porodice i svih ostalih sugrađana u saobraćaju!
Miloš Veliki
Zanimljivu informaciju takođe predstavlja i činjenica da se od pre nekoliko nedelja, na novootvorenom autoputu „Miloš Veliki“ primenjuje sistem merenja prosečne brzine. Šta on u praksi znači, kako se meri, postoje li „rupe“ u zakonu... Sve su to pitanja na koja ćemo probati da vam odgovorimo u nastavku teksta.
Pre svega, kada govorimo o prosečnoj brzini, stvar je svakako jasna. Od trenutka kada uđete na autoput, do tačke vašeg isključenja, vaša brzina ne sme preći 130km/h. Možete li voziti polovinu deonice 200km/h a drugu polovinu 59km/h – možete. Matematički vozili bi ste 129.5 km/h što je dozvoljeno (naravno ako vas u međuvremenu nije zaustavio fiksni radar ili presretač). Možete li da čitavu deonicu vozite recimo 190 km/h i pred samo isključenje zastanete i popijete kafu na pumpi, odmorite, i nakon recimo sat vremena nastavite put – možete i to. Dokle god vam je prosečna brzina od tačke ulaska do tačke izlaska ispod 130km/h!
No, ono što naizgled predstavlja jednostavnu stvar, u praksi, a što je neminovnost sa zakonima, jesu realne situacije. One koje se zakonom ne mogu predvideti a koje predstavljaju jedan svojevrsni pravni nonsens. Napomenimo samo neke od njih.
Mesto I vreme izvrsenja prekršaja - iz zakona o prekršajima
Vreme izvršenja prekršaja
Član 11
Prekršaj je izvršen u vreme kada je učinilac radio ili bio dužan da radi, bez obzira kada je posledica nastupila.
Mesto izvršenja prekršaja
Član 12
Prekršaj je izvršen kako u mestu gde je učinilac radio ili bio dužan da radi, tako i u mestu gde je posledica nastupila.
U široj javnosti, među samim vozačima, kao i advokatima koji su na svaki način pokušavali da odbrane svoje klijente, iznedrila se zamisao da nijedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili izdata mandatna kazna nije zakonita iz prostog razloga što se mesto, vreme ili oboje konkretnog prekršaja ne mogu utvrditi. Naime, zašto ja bivam kažnjen ako sam 20-ak minuta pre isključivanja vozio 100 km/h?! Ja nisam prekoračio dozvoljenu brzinu! Na mestu izvršenja navodnog prekršaja ja nisam načinio prekršaj! Bitan elemenat svakog kaznjivog dela, u ovom slučaju prekršaja, je mesto izvršenja.
Šta je sa vremenom? U trenutku kada me je policijska patrola na izlaznom punktu zaustavila vozio sam jedva 30 km/h! Ovo je protivzakonito, protivustavno, nemate prava!
Dragi naši, koliko god ovakve intencije ka izbegavanju kažnjavanja bile opravdane (jer niko ne želi da da i onako malo novca koje jedva zaradi danas), one jednostavno nemaju nikakve šanse pred sudom.
Naime, stav struke (sudske svakako) je da se sama ideja o prosečnoj brzini zasniva na minimumu dve tačke merenja, u ovom slučaju tačke ulaska na autoput i tačke izlaska. To praktično znači da je celokupna deonica kojom ste vi vozili, u slučaju prekoračenja dozvoljene prosečne brzine za tu deonicu od 130 km/h ujedno i vreme i mesto prekršaja ukoliko do njega dođe!
Nadležnost
U pogledu nadležnosti stvar je donekle klimava jer je struka zauzela jedan stav koji s druge strane može u velikoj meri da optereti nesavesnog vozača. Radi se o tome da, vezano za mesto izvršenja prekršaja, shodno tome određuje se i nadležnost Prekršajnog suda. Tako recimo ukoliko se neko „uključi“ na autoput u Vranju a „isključi u Leskovcu (znamo da je ta deonica daleko od autoputa „Miloš Veliki), ukoliko mu prosečna brzina na isključenju bude bila veća od 130 km/h, za dati prekršaj biće nadležan sud u Leskovcu.
To će automatski značiti da, ukoliko odluči da se brani, treba da angažuje advokata, plati mu troškove odlaska u Leskovac, plati svoj put u Leskovac, itd, itd... Ali po stavu struke, cela deonica je mesto izvršenja prekršaja, to je jasno. Onda bi nadležan bio Prekršajni sud u Vranju kao tački ulaska na autoput?
U svakom slučaju dilema je puno. Naravno da svi mi preziremo bahatost u vožnji. Takvi vozači i trebaju biti kažnjeni. Ali isto smatramo i da je sam Zakon o bezbednosti saobraćaja dosta rigidan. Uvesti plaćanje od 3000 din za prekoračenje od 1km/h je moglo na neki način biti korigovano recimo implementacijom prve i poslednje opomene. Kao što znamo, i u fudbalu igrači mahom dobiju prvo žuti karton, crveni tek ako baš budu bahati i grubi!
Do sledećeg čitanja - možda nešto od ovih dilema i bude razjašnjeno. U svakom slučaju, praksa uveliko piše „sopstvene“ zakone i rešava naizgled nerešive probleme.
