Registracija poljoprivrednih mašina – o kakvim izmenama se zapravo radi?
10. april 2019.„Predložiću Vladi Republike Srbije nove izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima na osnovu kojih poljoprivredni proizvođači neće morati da registruju traktore i poljoprivredne mašine kojima su izdate trajne registracije i stare registarske tablice“
Ovom izjavom ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Dr. Nebojša Stefanović ulio je tračak nade ionako vremenskim (ne)prilikama utučenim, finansijski izmaltretiranim i celokupnom situacijom izmučenim poljoprivrednicima širom zemlje Srbije. No, šta je tu zaista posredi? Da li će poljoprivredni proizvođači u Srbiji ipak dobiti neku pomoć države? Šta od opreme moraju da poseduju a bez čega “mogu da prođu”? O ovim i brojnim drugim pitanjima bavimo se ove nedelje. Krenimo zato ispočetka.
Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima usvojenim sada već davne 2009. godine, ali menjanim više puta, predviđena je obaveza svih vlasnika poljoprivrednih vozila (poput traktora, motokultivatora, dodataka poljoprivrednim mašinama u smislu priključnih vozila) i ostalih da izvrše preregistraciju istih najkasnije do 3. aprila 2019. godine.
Većini vlasnika poljoprivrednih mašina i mehanizacije ipak je ostalo nejasno kakava je zapravo njihova obaveza i da li će ove godine moći da obrađuju svoje njive bez straha da budu zaustavljeni i kažnjeni od strane policije. Ipak, na sreću po mnoge situacija nije (toliko) loša.
Naime, da je srpska poljoprivredna mehanizacija na izdisaju najbolje se videlo kada se početak aprila 2019. godine ozbiljno približio i kada je postojala realna opasnost da prestalnu da važe stare saobraćajne dozvole i tablice za traktore, prikolice i radne mašine. Država je insistirala na sprovođenju Zakona, ovlašćeni servisi za tehičke preglede su kvazi-pravnim tumačenjima Zakona i Pravilnika praktično sami vršili zakonodavnu vlast propisujući uslove koje isti opšti akti i nisu predviđali ili ih bar nisu predviđali u tom kontekstu.
A što se tiče poljoprivrednika, oni su mogli da svoja imanja prepuste korovima fokusirajući se na izučavanje i pravilnu primenu propisa. Ili što je pak realnije, da mimo propisa i uz lični rizik, izvezu svoje mašine na puteve u nadi da ih “bar danas“ policija neće zaustaviti.
Šta kaže zakon?
Poslednjim izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, od 14. marta 2019. godine previđeno je da „Potvrde o registraciji vozila na motorni pogon, izdate za radnu mašinu, motokultivator i izdate potvrde o registraciji traktora namenjenog za obavljanje poljoprivrednih radova i priključno vozilo koje vuče ovaj traktor, uz odgovarajuću potvrdu o tehničkoj ispravnosti, važe do promene vlasnika, nosioca prava korišćenja, promene prebivališta vlasnika na teritoriju drugog registarskog područja ili drugih podataka koji su uneti u potvrdu o registraciji.“
To praktično znači da recimo vlasnici traktora koji imaju trajnu registraciju, uz posedovanje odgovarajuće potvrde o tehničkoj ispravnosti, neće imati potrebu preregistracije osim u slučaju promene vlasnika, nosioca prava korišćenja, promene prebivališta vlasnika na teritoriju drugog registarskog područja ili drugih podataka koji su uneti u potvrdu o registraciji.
Problemi sa tehničkom ispravnošću
Međutim upravo pitanje posedovanja „odgovarajuće potvrde o tehničkoj ispravnosti“ vlasnicima gore navedenih vozila praktično i zadaje najviše problema. Tako recimo, vlasnik traktora, kako bi prošao tehnički pregled, mora da se fotografiše i prekontroliše na posebnom poligonu, koji je propisan pravilnikom, a poljoprivredne mašine moraju da imaju i žuto rotaciono trepteće svetlo, kojima se učesnici u saobraćaju obaveštavaju da je na putu sporije ili veće vozilo. Ovo do sada nije bila obaveza, a nije jasno ni da li će novim izmenama to i biti. Vlasnici mašina su imali rok do 2022. da postave ram ili kabine, ali sudeći prema dosadašnjim potezima, ni to neće biti “obaveza”.
Takođe, i „proizvoljno“ tumačenje zakonskih odredbi od strane ovlašćenih poligona dodatno komplikuje celokupnu proceduru. Poljoprivrednici upozoravaju da su i pored želje da ispune svoju zakonsku obavezu vrlo često bili u tome onemogućeni upravo od strane tih servisa koji su im recimo zahtevali „originalne farove za traktore“.
To možda i ne bi bio veliki problem da fabrike u kojima su se ti traktori proizvodili nisu ugašene pre više od 10 godina.
Odgovarajući na te tvrdnje, predstavnik Uprave saobraćajne policije Stojan Spasić je iste kategorički demantovao, ističući da farovi trebaju biti samo homologovani, odnosno proizvedeni u skladu sa Sporazumom o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila, što takođe i jasno stoji u čl.46 Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima.
U svakom slučaju poljoprivrednici (bar na kratko) mogu da odahnu u delu koji se tiče obaveze preregistracije. S druge strane, ostaje nam da vidimo koliko lako će moći da ispune uslov dobijanja potvrde da je njihovo vozilo tehnički ispravno. Što je u stvari sitnica, zar ne?
