Pravilnik o utiskivanju identifikacionih oznaka – nema broja motora, šta sad?

25. jul 2019.

Dragi čitaoci, nadamo se da uz prijatan šum mora i talasa sa nestrpljenjem proveravate da li je redakcija Kalkulatora za vas pripremila nešto novo. Naravno da jesmo, obećali smo da ćemo redovno pratiti vesti i prikupljati informacije za vas, a mi svoje obećanje uvek održimo. Mi koji smo trenutno u Srbiji ćemo za vas, a u stanju apsolutnog čuđenja, ispratiti jednu vest koja je kao bomba odjeknula u javnosti prethodne nedelje.

Mehaničar pregleda motor automobila

Radi se o temi koju je podrobno obradio jedan od vodećih portala za prodaju automobila „Polovni automobili“, a koju je potom prenela večina elektronskih medija i televizijskih stanica. Naravno, jasno vam je, u pitanju je novi „Pravilnik o utiskivanju identifikacionih oznaka" (ukucavanje broja motora ili šasije) koji je stupio na snagu 19. jula (izvor je pogrešno naznačio) i „rešenja“ koja nudi. U startu naslućujete da, kad god zakonodavac generalno „donese“ novi propis, bio on zakonskog ili u ovom slučaju podzakonskog tipa, epilog je gotovo uvek identičan, NOVI NAMETI!

U ovom slučaju je možda i gore. No hajde da zajedno razmotrimo o čemu se zapravo radi.

Registracija za vozila iz uvoza

Kao što smo i napomenuli, od 19. jula na snagu je stupio novi „Pravilnik o utiskivanju identifikacionih oznaka“ (ukucavanje broja motora ili šasije). To je pravilnik koji reguliše situaciju kada na vozilu ne može da se pročita broj motora ili broj šasije (VIN). Rešenjima koje nudi, ovaj Pravilnik najviše pogađa automobile iz uvoza. Pitate se verovatno zbog čega. Jednostavno – država vas na carini lepo dočeka, obračuna vam iznos carine, vi lepo platite, sve je u redu, sve kao po loju. I vi odete da taj isti automobil registrujete, pogodićete - kod organa te iste države.

Mehaničar pokazuje rukom na motor automobilaa

Međutim, da bi auto mogao da se registruje, mora da prođe ispitivanje AMSS. Ako oni utvrde da broj nije vidljiv, odnosno da je toliko oštećen da ne može da se pročita, čitava priča je završena. Taj auto ne možete da „oterate“ na takozvano PUS-ovanje, odnosno ukucavanje novog broja motora nakon veštačenja od strane stručnjaka MUP-a (inače ta opcija je još uvek moguća – ali samo kod onih koji su uvezeni do 18. jula.) Nakon toga, umesto da bude dozvoljeno da se broj motora „sredi“ kao kod automobila koji se već nalaze u Srbiji, od 18. jula to više nije moguće.

Neizvestan proces koji traje

I šta vam ostaje? Nikakav problem. Možete da vratite taj auto nazad u inostranstvo, to je dozvoljeno (a da li će vam „država“ vratiti novac na ime carine koji ste dali to verovatno ni oni ne znaju, mada NEĆE) ili da ga ostavite u Srbiji, ali ne možete nikada da ga registrujete. U stvari možete da ga rastavite u delove i tako eventualno prodate. Zasad ne možete ni to, barem ne motor kao celinu jer, u Srbiji, za razliku od mnogih evropskih zemalja motor se ne smatra rezervnim delom!

Hajde da sad probamo da damo odgovore na pitanja poput „šta da rade vlasnici vozila koja su već registrovana, šta se sad menja?. Za sva već registrovana kola procedura je standardna. Ako se na tehničkom pregledu kod vozila koja su upisana u jedinstveni registar vozila utvrdi da je broj motora oštećen, tehnički pregled će izdati izveštaj o ID oznaci motora (broju motora) na posebnom obrascu. Vlasnik na osnovu ovog izveštaja odlazi u nadležnu područnu policijsku upravu, odnosno policijsku stanicu prema mestu prebivališta i podnosi zahtev za utvrđivanje ID oznake motora (tj. forenzički pregled).

Uz ovaj zahtev prilažu se:

  1. izveštaj o ID oznaci
  2. dokaz o plaćenoj propisanoj republičkoj administrativnoj taksi
  3. dokaz o plaćenoj naknadi za forenzički pregled ID oznake (broja motora)
  4. odgovarajući dokaz o poreklu i vlasništvu vozila (npr. očitana saobraćajna dozvola, uverenje iz službene evidencije vozila)
Zbunjeni vozač drži gomilu papira

U opravdanim slučajevima, forenzički pregled može izvršiti i neka druga organizaciona jedinica MUP-a koja nije u mestu prebivališta vlasnika, a u čijem su delokrugu poslovi forenzike. Prilikom forenzičkog pregleda procenjuje se da li je potrebno utiskivanje novog broja motora. Drugim rečima, utvrđuje se da li su na tehničkom pregledu pravilno procenili da broj motora ne može da se pročita i ukoliko se utvrdi da utiskivanje novog broja motora nije potrebno, odnosno da je postojeći broj vidljiv i da može da se pročita, vlasnik automobila se sa dobijenom potvrdom o pregledu vraća na tehnički pregled, gde će mu u registracioni list upisati postojeći broj motora. E sad, ako broj motora zaista nije vidljiv, odnosno toliko je oštećen da ne može da se pročita, vlasnik se upućuje na ukucavanje novog broja motora.

Ko i kako ukucava brojeve motora?

Naravno, ovde dolazimo i do još jednog veoma važnog pitanja a to je ko uopšte i može da radi ukucavanje novog broja?! Ovo pitanje prema mnogima opravdano i izaziva najviše nedoumica iz razloga što otvara put brojnim zloupotrebama.

Sudeći po novom Pravilniku, time mogu da se bave tehnički pregledi, proizvođači ili predstavnici proizvođača vozila u Srbiji. Naravno, ukoliko imaju neophodnu opremu, objekte ili prostor, kao i zaposlenog koji je obučen da to radi. E sad, ko će „imati neophodnu opremu“ i koliko će sve to koštati? Sudeći po pisanju najbitnijeg i najažurnijeg sajta vezanog za bilo kakve zakonske izmene, „Paragraf Lex“, situacija izgleda ovako:

Predlog je da se za očitavanje brojeva šasije i motora forenzičkom analizom, što se inače već godinama radi u policiji u Despota Stefana u Beogradu, plati ako očitavanje uspe 3.000 dinara za motor, a za šasiju 5.000 dinara.

Za veštačenje u MUP - u, ako forenzička analiza ne uspe da očita brojeve, predložena je cena 25.000 dinara.

Veštačenje neće morati da se radi u MUP - u već će moći da ga rade i sudski veštaci koji će imati svoje cene (a u tu priču zaista ne želimo da ulazimo znajući da sudski veštaci za neke od najprostijih veštačenja naplaćuju minimum 6.000 dinara).

Sve u svemu, situacija je prilično standardna. Donosioci propisa, po kojekakvim hitnim procedurama i iza zatvorenih vrata stvaraju nove propise i pravilnike koje ni sami ne znaju kako niti ko će ih će implementirati, a kamoli zašto. Građanima ostaje da redovno prate propise i plaćaju sve zakonodavne avanture, dok su u mogućnosti. Ne ostaje nam ništa drugo nego da našim čitaocima koji nam se pridružuju posle odmora poželimo dobrodošlicu u realnost i u Srbiju.

Nastavićemo da pratimo sve vezano za ovu temu.