Da li i kako mogu registrovati svoj moped?

06. jun 2019.

U našim prethodnim blogovima bavili smo uglavnom problemima četvorotočkaša. Da li su to bili poljoprivrednici koji nisu znali smeju li da se odvaže ka njivama svojim traktorima i ostalom poljoprivrednom mehanizacijom, da li su to vlasnici putničkih vozila koji su bili u dilemi oko potrebnih pneumatika, kada će vozači mlađi od 19 godina moći da samostalno, bez ograničenja voze svoje automobile i da li je pobogu isplatljivije kupiti polovni automobil ili odrešiti i onako već tanku kesu i kupiti novi.

Primetićete da su (sigurno neopravdano), naše kolege, vlasnici dvotočkaša, bezmalo zanemareni. A upravo oni ovih dana proživljavaju gotovo istu, ako ne i strašniju golgotu odlazeći na tehnički pregled u nadi da će uspeti da registruju svog ljubimca. Upravo iz tog razloga, a u nadi da ćemo uspeti da donekle razmotamo ovo klupko kojekakvih propisa, pravilnika, zahteva i ostalih nevolja s kojima se ovih dana suocavaju - odlučili smo da ove nedelje posvetimo pažnju upravo njima.

Koji su zahtevi pri registraciji motorcikala, šta smem a šta ne smem imati ugrađeno, kako dobiti potvrdu o saobraznosti, koja je procedura registracije mopeda, samo su neka od pitanja kojima ćemo se ove, ali verujemo i narednih nedelja baviti u ovom blogu. Krenimo stoga zajedno.

Sivi skuter

Više puta spominjani Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima nije izostao da u neku ruku “dodirne” i vlasnike dvotočkaša. A i zašto bi? Kada već koristi priliku da oteža život vlasnicima traktora, kombajna, ali i vlasnicima putničkih automobila, zašto bi “motoristi” bili pošteđeni? Vođeni tom logikom, Zakon, ali pre svega Pravilnik, je uneo apsolutni haos u proces registracije, prenosa i dobijanja potrebnih isprava i dozvola. Takođe, već spominjani tehnički pregledi i njihovo autonomno tumačenje propisa dolili su ulje na već poprilično razbuktalu vatru. O čemu se zapravo radi - pitate se?

U moru problema sa kojima se vlasnici dvotočkaša sreću ovih dana, ekipa Kalkulatora je odlučila da ove nedelje posebnu pažnju posveti vlasnicima mopeda.

Šta kaže zakon, koja su to “vozila”?

„Motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon“

Zabrinuti bajker

Dakle, ako u dokumentaciji piše da je maksimalna brzina 48 km/h, moraće da se registruje kao motocikl, što znači da je za njegovu vožnju neophodna najmanje A1 kategorija. Ta 3 km/h razlike u praksi ne znače ništa, ali zakon je jasno napravio podelu. Inače zakon zaboravlja da napomene da je polaganje za A1 kategoriju po sadašnjim cenama oko 20.000, dinara!

Da ne bude sve toliko crno, moramo napomenuti da je Agencija za bezbednost saobraćaja objavila listu velikog broja proizvođača i modela motora (zakonski postoji razlika između motora tj. motorcikla i mopeda ali se trudimo da nas bolje razumete), koje gotovo svaki tehnički pregled u zemlji poseduje. Lista je dostupna i na zvaničnom sajtu Agencije, uz jasno precizirane specifikacije za svaki model.

“Di je moj moped?”

Međutim, tu dolazimo do možda najzastupljenije kategorije vlasnika “motora” u Srbiji. Ujedno, po nepisanom pravilu to su oni sa najlošijim materijalnim položajem, uglavnom vlasnici Tomos motocikala (APN, ATX...). Činjenica je da ovi modeli po nepisanom pravilu mogu da “razviju” više od 45km/h. Ono što jeste problem, je da ne postoji “dokaz” o maksimalnoj brzini koju ti modeli mogu da postignu.

Koliki je to problem govori i činjenica da na nivou cele Srbije postoji samo par ovlašćenih servisa od strane Agencije koji mogu izdati potvrdu o maksimalnoj brzini koju taj model može dostići. Nažalost, oni se uglavnom nalaze u severnom delu zemlje (Beograd, Sombor, Zrenjanin, Vršac). Agencija očigledno nema sluha za ostale delove Srbije.

Mehanicar drži ključ u ruci

Na kraju, možda će mnogi od vas koji ste već imali iskustva reći: “Zaboravili ste da pomenete da je uvedena obaveza registracije svih dvotočkaša od 1. aprila”. Ne, nismo zaboravili! Ovu možda i najbitniju informaciju smo ostavili za kraj, da bi se zajedno sa vama, “čudili” jednom tipičnom pravnom nonsensu. O čemu se radi?

Ukoliko i uspete da dobijete potvrdu o maksimalnoj brzini koju vaš dvotočkaš može da razvije, i ukoliko ta potvrda “prekvalifikuje” isti sa mopeda na motorcikl, nužno ćete morati shodno Zakonu i Pravilniku da ugradite brzinometar. Isprva izgleda jednostavno, ali nije - ako ugradite brzinometar onda nećete moći da ga registrujete. Oni fabrički nisu predviđeni, i to će vam na tehničkom pregledu i reći.

Zakon koji (po)malo važi

Možda i najtragičnije od svega jeste činjenica da su ovi propisi doneti još 2009. godine pa još više čudi to da je ovaj problem tek ove godine kulminirao i da tek sada svi tehnički pregledi striktno traže tu potvrdu. To govori da je predhodnih godina bilo "gledanja kroz prste" i da je u zavisnosti od tehničkog pregleda do tehničkog pregleda bila moguća registracija i bez ove famozne potvrde.

Na kraju, šta ljudima preostaje? Da prodaju svoje ljubimce u staro gvožđe kad već ne mogu da ih registruju i voze ili da ih samo voze uz rizik da dobiju kaznu od više desetina hiljada dinara. Čini se da je najlogičnije - treće rešenje a to je da zakonodavac oslušne bar malo puls naroda, uključi logiku u zakonodavni proces i podigne kriterijum sa maksimalnih 45km/h na 50km/h (što je standard u evropskim zemljama). Ta promena svakako nema uticaj na generalnu bezbednost u saobraćaju ali definitivno ima na vlasnike ovih dvotočkaša.

Do sledećeg čitanja, budite uz Kalkulator!