Oprez - kamere na autoputu

10. Oktobar 2019.

Početak je oktobra meseca i vreme da se polako navikavamo na period u kome neće biti tekstova o „ćutanju“ nadležnih. Očekujemo i više najava nadležnih zbog kojih (uglavnom) sve moguće kategorije vozača osete po džepu.

Za brzo i efikasno buđenje iz letnjeg sna se ovaj put pobrinulo jedno javno preduzeće, „Putevi Srbije“.

O čemu se zapravo radi? Na autoputu Beograd-Niš od 15. oktobra, duž oba smera, biće postavljeno 56 kamera tog preduzeća, koje će snimati situacije na putu. Iako se akcenat stavlja na „situacijama na putu“, glavna tema cele priče jeste može li ovaj sistem da meri prosečnu brzinu, a po rečima zvaničnika „Puteva Srbije“ – može.

Vozači dužni da poštuju propisanu brzinu

Prosečna brzina od 130 kilometara na sat, neće se više meriti samo na naplatnim rampama, već i posebnim kamerama celom dužinom autoputa Beograd - Niš. Snimaće se sve tri trake. Međusobna udaljenost kamera je od 6 do 32 kilometra.

Iako je veoma jasna intencija ovog javnog preduzeća da, svakako, na neki način, doprinese poboljšanju bezbednosti i sigurnosti učesnika u saobraćaju, zbunjujuće deluje izjava zvaničnika tog preduzeća, Darka Savića. Na pitanje „šta se dešava sa situacijom koju su dosad vozači koristili, da vozači koriste „odmor“ ne bi li na neki način produžili vreme putovanja a time izbegli kažnjavanje“, odgovara sa - "Tu jeste caka, postoje određene deonice gde između kamera nemamo odmorišta ili benziske stanice, tako da niko neće moći da stane i da zloupotrebi to što postoji odmorište, benzinska stanica i da produži svoje vreme putovanja". Ali - šta ako se nekom desi nešto na deonici između recimo Batočine i Jagodine gde po toj „caki“ nema odmarališta na potezu dugom čak 22km!?

Kamera na autoputu

Još čudnije od prethodnog deluje namera „Puteva Srbije“ da svoje zabeležene snimke nudi Ministarstvu unutrašnjih poslova. Elem, ne ulazeći previše u detalje Zakona o javnim putevima ( za one koji žele mogu slobodno pogledati čl.9 i čl.10 st.1 istog) gde se metodom numerous clauses navode ovlašćenja tog preduzeća... Primetićete da „jurenje bahatih vozača i snimanje kad prekorače brzinu“ nije jedno od njih.

No, i pored toga ne dovodimo u sumnju njihove namere. Svi mi želimo da putujemo bezbedno, normalno i da nam put bude zadovoljstvo a ne teret i strah!

Pravne nedoumice

Komitet za bezbednost saobraćaja, tj. Damir Okanović iz istog imao je donekle pak reči utehe na pitanje „ a šta će se desiti u situaciji kad neko prođe dobrih 3, 4,10 tački beleženja sa brzinom većom od prosečne? Takođe, da li neko ko vozi brže od 130 od Beograda do Niša, može zbog video zapisa sa svih 14 kamera nakupiti toliko kazni da ostane bez dozvole?

Pravne nedoumice

"On bi prema našoj sudskoj praksi trebalo da odgovara za jedan prekršaj u takozvanom produženom trajanju, dakle ne bi sledilo 14 prekršajnih prijava, i 14 sankcija nego samo jedna" – reči su utehe imenovanog zvaničnika.

Ne želeći da se previše oslanjamo na „izjave i obećanja“ konsultovali smo relevantne propise iz oblasti prekršajnog prava koji kažu da „Primena instituta prekšaja u produženom trajanju podrazumeva da se učiniocu sudi za jedan prekršaj i da mu se kazna odmerava u granicama koje su za taj prekršaj predviđene zakonom ili drugim propisom. Budući da primena ovog instituta predstavlja vid pogodovanja učiniocu prekršaja, zakonodavac je propisao da prekršaj u produženom trajanju predstavlja fakultativnu pooštravajuću okolnost. To znači da sud učiniocu može izreći težu kaznu od propisane, ali ne sme preći dvostruku meru propisane kazne, niti najvišu meru kazne koja je prekršajnim zakonom predviđena za prekršaje u sticaju.“ Jasno je dakle, da to što g. Okanović tvrdi možda i nije baš konačno, već njegovo tumačenje prava.

Velikodušan poklon MUP-u Srbije

Međutim, u celoj ovoj priči ima i jedna relativno dobra vest. Radi se o tome da su „Putevi Srbije“, svoju novu mrežu sigurnosnih kamera ponudili na korišćenje Ministarstvu unutrašnjih poslova u želji da daju svoj doprinos povećanju bezbednosti u saobraćaju dostavljanjem adekvatnih snimaka prekršaja koje te kamere zabeleže. Ministarstvo pak, ne očekujući takav filantropski gest je izjavilo da kažnjavanja neće biti do kraja godine i da će u tom periodu „neposlušni“ vozači biti samo verbalno sankcionisani jasnom opomenom.

Verovatno se sad pitate – „U redu, zbog čega sad ni to nije dobro? Pročitajmo čl.84 st.1 Zakona o prekršajima: „Prekršajni postupak ne može se pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen. (čl.84. st.1 Zakona o prekršajima, "Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016 - odluka US)

Sudija donosi presudu

Dakle pravno posmatrano, iako je Ministarstvo obećalo da neće biti kažnjavanja, ne postoji apsolutno nijedna zakonska prepreka da vaš zabeleženi prekršaj oni trenutno „samo opomenu bez kažnjavanja“, a recimo 1. januara 2020. godine vam puste prijavu. S druge strane, nepostojanje pouzdanih informacija o tome koliko dugo će se informacije i fotografski zapisi čuvati u bazama podataka i da li će se čuvati, da li ovaj softver ume da prepoznaje i identifikuje lica, itd. Govorimo dakle o širokom spektru potencijalnih situacija i zloupotreba.

U iščekivanju primene

Da ne budemo pesimistični, svakako da postojanje jače kontrole itekako može uticati na veću opreznost vozača i smanjenje saobraćajnih nezgoda. To je u krajnjem ishodu i cilj ne samo nadležnih već prvenstveno nas samih. U tom smislu zdušno podržavamo svaki vid aktivnosti države, njenih organa i preduzeća. Ali bi nam jako značilo da se nadležni oglase i da razreše sve dileme vezane za bezbednost podataka i način primene propisa u novonastaloj situaciji.